Najjača košarkaška liga na svijetu i naša specijalnost :mrgreen:
User avatar
By NBA Knight
#129264 Nisam mislio otvarat ovakvu temu, ali... riječima ne mogu opisat koliko sam danas tužan... jednostavno ne mogu. I stvarno još uvijek mislim da ovo nije istina nego samo neki ružan san.

Možda zvuči čudno, ali doista imam osjećaj koda sam izgubio dobrog prijatelja. Nikad ga nisam vidio uživo, a kamoli nešto više, ali svo to odrastanje uz njega i uz NBA kulturu je učinilo svoje. Od 2000 godine pa do nedavno mislim da nije prošao niti jedan tjedan, a da nisam pogledao barem jednu njegovu utakmicu. Niti jedan tjedan, a da se nismo podružili bar tih 2 i pol sata.

Uvijek bila neka utakmica ili neki dvoboj koji se ne propušta. Kobe vs Iverson, Vince Carter, Tracy Mcgrady, Ray Allen, Marbury, Baron Davis, Steve Francis, Pierce, Wade, Arenas, Lebron, Carmelo, Derrick Rose... Spursi, Kingsi, Boston... Minimalno 2 i pol sata tjedno. Prosjek je bio sigurno viši.

Toliko uspomena, toliko, meni kao teškom NBA fanu, prekrasnih trenutaka, toliko fantastičnih akcija, toliko poteza za pamćenje, toliko pokušaja kopiranja njegovih pokreta, toliko dokumentaraca i članaka o njemu, toliko sreće i osmjeha koje mi je donio...

Nikad mi nije bio najdraži igrač. Štoviše, u nekim razdobljima mi je išao na živce (pogotovo u duelima s Vince Carterom :mrgreen: ), ali čak ni tada nisam mogao reć ništa suvislo protiv njega osim - ma znaš šta, dobar je, al mi ide na živce i draži mi je Carter :mrgreen:

Pristup igri kojem se moraš divit. Pristup treninzima kojima se moraš divit. Mentalna snaga, volja, konstantan rad, inteligencija, upornost, vjera u sebe, veliki snovi i pogled gore...

Kad sam saznao sinoć borio sam se da ne pustim suzu. Stvarno nisam htio zaplakat, ali nisam uspio. Kad je uz teško suzdržavanje prva suza probila put više nije bilo nazad. Više nisam mogo stat dok pošteno ne izbacim tu emociju iz sebe. Ovaj sport, ova igra i ovaj čovjek su imali preveliku ulogu u mom odrastanju makar to neki ne mogu shvatit.

Kobe hvala ti za sve. Ne mogu riječima opisat koliko me ovo rastužilo i koliko mi je žao svih koji su nastradali i njihovih obitelji.

I užasno mi je žao što nisam imao priliku bolje upoznati malu prekrasnu 13ogodišnju Gigi. Al bi bila opasna. Tatina slika i prilika... Pretužno...

RIP Kobe & Gigi
User avatar
By VC15
#129265 I meni je kao klincu Karter bio omiljeni igrač dok nije posustao i dok zapravo nisam shvatio i priznao da je Kobi tata. Od dolaska Gasola u Lejkerse do Kobijeve povrede 2013. oni su mi bili omiljena ekipa. Pa i posle dok su se raspadali bilo mi je jako drago kada dobiju utakmicu iako borbe za plejof od tada nije bilo. Taj meč 2013. protiv Golden Stejta je jedan od najboljih mečeva regularnog dela (ako ne i najbolji) koji sam ispratio. Sećam se kao juče, čekam pobedu Lejkersa za prolaz tiketa, Kari puni ceo meč ko nenormalan (sasuo preko 50), a ja sam sebi u jednom trenutku kažem "samo da se GS ne odlepi previše, Kobi će to rešiti". I onda, 9 razlike za GS, Blejk pogađa trojku, a onda 2 napada zaredom Crna Mamba daje trojke preko ruke, od kojih je druga bila još sa 9-10 metara i za izjednačenje. Skačem ko budala u 6 ujutru nakon neprospavane noći i vičem Brajaaaaaaant. I onda ona povreda... Nisam u tom trenutku bio svestan koliko je zapravo teška. Na kraju meča 2 razlike za Lejkerse, Kari sa celog terena šutira i umalo pogađa za pobedu. Sutradan saznajem da je povreda najteža moguća, idem da podignem pare, a najradije bih pocepao tiket. To i suluda serija u poslednjoj četvrtini, poslednje utakmice sa Jutom su mi najsvežija sećanja na njegovu karijeru.

Jedino me još smrt Nebojše Glogovca od poznatih ličnosti koje nisam lično upoznao ovako pogodila. U celoj priči najviše mi je žao njegove žene i najstarije ćerke. Nek im je Bog u pomoći.

PS Tema je svakako trebala biti otvorena. Voleo bih da i Miki28 napiše nešto, znam koliko je Kobija cenio.